Herman Hese u jednoj knjizi opisuje tzv "feljtonističko znanje", sada imamo fenomen, da ga tako nazovemo "internet znanja". Dva različita vremena, u suštini sa sličnim civilizacijskim fenomenom. I feljton i internet su veoma često "izvor informacija” ljudima koje interesuju samo ogoljene informacije, ali ne i suštinsko znanje za koje važi uzročno posledična veza.


Internet je fenomen globalističkog doba, ima fantastične mogućnosti. Dostupno je mnogo činjenica koje su kao "brza hrana", pravo znanje proizilazi iz razumevanja i povezivajna činjenica. Na žalost, mnogi danas imaju problema sa internet feljtonističkim "znanjem". Nepoznavanje suštine i NEznanje rađa strah. To je slučaj i sa strahom od paulovnije.


Ljudi pokazuju strah od paulovnije, a ne boje se na primer bagrema. Bagrem ima poreklo iz Severne Amerike. Takođe je brzo rastuća vrsta, i po mnogim parametrima invazivna, čak adaptivnija na naše uslove od paulovnije. Kora bagrema je čak otrovna, ali je zato cvet jestiv, a med od cveta fantastičan i lekovit. Bagrem se koristi za stubove, za povezivanje peskovitih i erodiranig zemljišta. I gle čuda; danas niko nema ništa protiv bagrema, iako nije autohtona vrsta, a verovatno je invazivnija i bolje adaptirajuća vrsta od paulovnije!


Paulovnija (Paulownia) je jedinstvena vrsta brzo rastučeg drveta. Rod Paulownia obuhvata nekoliko vrsta koje imaju slične karakteristike i zato se o njima govori zajedničkim imenom paulovnija. Paulovnije je vrsta po nekim utilitarnim svojstvima slična bagremu, čak i bolja!


Tzv carska paulovnija (Paulownia tomentosa (Thunb.) Steud., poreklom je iz Kine. Ime roda dobila je po velikoj vojvotkinji Ani Pavlovnoj od Rusije (1795-1865) kraljici Holandije. Ono "tomentosa" znači somotno dlakava, a "imperialis" znači carski. Istina, paulovnija u nekim delovima SAD tretira se kao invazivna vrsta, zato što se seme koje je inače veoma meko i sitno u 19. veku koristilo kao materijal za pakovanje kineskog porcelana (nije bilo stiropora). Dešavalo se da pakovanje u transportu pukne i da se raseje pored železničkih pruga. Ova vrsta koristila se i koristi se kao ukrasna, pa se rasejavala i sa tih stabala. Tamo gde su za to postojali odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi postala je invazivna. U Srbiji teško da može postati invazivnija ili toliko invazivna kao naš, eto već odomaćeni stranac bagrem, zbog klimatskih i orografskih uslova.



Paulovnija, u Kini odakle potiče, raste u nizinskim predelima koji imaju blažu i vlažnu klimu, i ona je zbog tih osobina, u predelima Amerike koje imaju baš takvu klimu postala uslovno invazivna. Za sadnju u našim uslovima treba znati da je paulovnija osetljiva na mraz posebno kao mlada biljka, a kao odrasla može izdržati temperature do -20 °C. Dobro raste na aluvijalnim i drugim dubokim i plodnim zemljištima, koja ne sadrže veću količinu kreča (pored reka i do nadmorske visine od cca 600 do 700 metara). Raste vrlo brzo, naročito prvih 15-20 godina života, zatim prirast opada. Istina, ima jaku izdanačku sposobnost. Ima velike listove bogate azotom koji mogu da se koriste za ispašu, a koren slično kao bagrem sprečava eroziju zemljišta.


Paulovnija je vrsta koja voli svetlost i ne može da opstane u senci drugog drveća. Drvo raste do 25m u visinu, sa kupastom krošnjom. Kora je u mladosti glatka, a kod starijih stabala tamnosiva i mestimično ispucala. Listovi su izrazito krupni (do 40 cm), oblika srcastog, na vrhu zašiljeni i imaju dvadesetak santimetara duge peteljke. Cvetovi su izuzetno dekorativni, ljubičasti, prijatnog mirisa,medonosni. Treba znati da biljke sa orezanim vršnim granama ne cvetaju.


Plod ima mnogo semena u ovalnoj čauri. Plodovi sazrevaju u oktobru i novembru. Sadrže sitno seme sa prozirnim krilcima, dugo 1 do 2 mm. Seme paulovnije može da klija samo u prisustvu svetlosti zato što u sitnom semenu nema dovoljno hranljivih materija, pa je potrebno da što pre isklija. Razmnožava se i reznicama iz korena, ali u kontrolisanim uslovima, u stakleniku ili toplim lejama.


Paulovnija se zbog izgleda i lepih grozdastih cvetova (cvasti) koristi u pejzažnoj arhitekturi. U poslednje vreme kod nas postaje popularno plantažno gajenje. Za plantažno gajenje koriste se brzorastući klonovi koji se proizvode u kratkom vremenskom periodu od 8–15 godina, i daju lak i čvrst drveni materijal. Paulovnija može da se koristi i kao alternativa zapadnog crvenog kedra, balse, američke lipe. Momentalno plantaža paulovnije ima u skoro celoj Evropi.


Osim za industrijski uzgoj u cilju dobijanja drvenog materijala, paulovnija se uzgaja i kao medonosna kultura. Cveta obilno, cvetovi su bogati nektarom, a med dobijen od njih je izuzetno kvalitetan. Drvo može da živi dugo; od 70 do 100 godina što ga pre svega čini izuzećem u odnosu na druge brzo rastuće vrste.


Kod izbora vrste paulovnije treba uzeti u obzir njenu osetljivost na niske temperature. Zna se da Paulownia tomentosa može da izdrži mrazeve do -27°C, Paulownia elongata do -16°C, ali zato Paulownia fortunei ne izdržava temperature ispod 0°C. Vrste paulovnije sa prirastom od 1m3 za 7-8 godina su najbrže rastuće vrste.



Danas, pre uvođenja novih vrsta u poljoprivredi i šumarstvu, sigurno treba voditi računa o tome da li ta vrsta može biti štetna za prirodu i okolna staništa. U našim uslovima kao što je navedeno limitirajući faktor invazivnosti ove vrste su klimatski uslovi i zemljište. Brzi rast ove vrste je povoljan za dobijanje velikih količina biomase za kratko vreme, pa se proizvodi i sa tom svrhom. Gusto zasađene paulovnije u kratkom roku dostižu neophodni razvoj a da pri tome ne zauzimaju puno obradive površine.


Koristi se sve; stablo, lisna masa i t.d. Biomasa od paulovnije odgovara kako za silažu (odnosno za ishranu stoke), tako i za mnoštvo drugih namena, među kojima i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije. Više informacija o plantažnom uzgoju paulovnije i samoj paulovniji može se naći na internet stranama:

http://paulownia.bg/sr.htm/
http://sr.wikipedia.org/sr/Paulovnija/
https://www.paulownia.rs/


Za ozbiljno podizanje plantaža potrebno je da konsultujete stručnjake – profesionalce, kako bi se u prvom redu izvršile provere kvaliteta zemljišta. Što se tiče zakonskih obaveza po Zakonu o šumama potreban je Projekat za podizanje zasada kratkog proizvodnog ciklusa. Važno je ispoštovati i Zakon o poljoprivrednom zemljištu kako bi znali kada i kako možete koristiti poljoprivredno zemljište u nepoljoprivredne svrhe. Ako kupujete sadni materijal iz inostranstva potrudite se da imate svu potrebnu dokumentaciju i sertifikate da ne bi imali probleme sa carinom ili fitosanitarnom službom.



Podatke obradio:
mr Branislav Šarčević